Daktilografi su pre popularizacije računara bili zaduženi za prekucavanje tekstova i beleženje diktiranog teksta. Iako ovo zanimanje sa pojavom novih tehnologija više nije aktuelno, ostale su pojedinačne veštine. Daktilografija se danas poistovećuje pre svega sa učenjem tehnika pravilnog kucanja, kao i kucanjem bez gledanja u tastaturu (slepo kucanje). 

One su dobile novu ulogu u digitalnom okruženju, naročito za profesije gde su važni komunikacija i pisanje putem računara. Brzo i precizno kucanje je izuzetno bitno za profesije kao što su: novinar, asistent direktora, prevodilac, kopirajter, ali i svaki profesionalac koji se bavi radom na računaru. To su veoma korisne veštine koje mogu značajno da ubrzaju rad i umanje zamor ruku. 

Mnogi smatraju da umeju brzo da kucaju na tastaturi, ali ukoliko tehnika nije adekvatna, dolazi do zamora mišića i pada koncentracije. Često je reč o ljudima koji radno vreme provode za računarom i već imaju izgrađenu tehniku. Iako nisu početnici, trebalo bi da se i oni zainteresuju za kurs daktilografije. 

Iako zvuči čudno, početnicima je čak i lakše da usvoje tehnike kucanja jer, za razliku od naprednih korisnika računara, nemaju već izgrađen sistem. Napredni korisnici prvo moraju da, uz pomoć predavača na kursu, raskrste sa starim navikama. Nakon toga se kreće sa osnovama daktilografije, a to su slepo kucanje i pravilno i brzo kucanje.

Kako se uči tehnika slepog kucanja na kursu daktilografije?

Kucanje teksta bez gledanja u tastaturu je veoma korisna tehnika. Zbog toga se na daktilografskoj obuci velika pažnja posvećuje upravo efikasnim metodama slepog kucanja. Za početak se uče osnove koje podrazumevaju upoznavanje sa funkcijama „dugmića” na tastaturi i usvaja se pravilan položaj ruku.

Pravilan položaj ruku na tastaturi

Da bi se efikasno kucao tekst bez gledanja, potrebno je prvo smestiti ruke na tastaturu. Pravilan raspored prstiju se najlakše određuje pomoću slova F i J, koja imaju crtice na sebi. One pomažu da se bez gledanja kažiprst leve ruke nalazi na tasteru F, a kažiprst desne na tasteru J. U ovom položaju palčevi prirodno ležu na taster „Space”. 

Raspored prstiju tokom kucanja

Svaki prst je zadužen za određenu grupu tastera, pa je tako, na primer, mali prst leve ruke zadužen za tastere 1, Q, A, Y (na srpskoj, tj. Z na tastaturi na engleskom jeziku), kao i komande koje se nalaze desno od njih (Tab, Caps Lock, levi Shift). Na kursu daktilografije se svaki prst navikava na korišćenje tastera u svom „rejonu”, što se postiže specijalizovanim vežbama i testovima.

Kombinovanje tastera bez gledanja 

Da bi se slepo kucanje efikasno sprovelo, potrebno je naučiti gde se nalazi koji taster. Na taj način se izbegava pauziranje rada i traženja željenog tastera. Na kursu se zato pre svega uče osnovne funkcije tastera, njihova uloga i načini korišćenja. Pre svega je potrebno naučiti kako su grupisani tasteri. Na tastaturi koju koristi najveći broj korisnika nalaze se sledeće grupe tastera:

* alfabetski – glavni deo tastature gde se nalaze slova, simboli i brojevi. Kod srpske verzije zamenjeni su tasteri Y i Z, pa se tako „naša” verzija tastature naziva QWERTZ, a engleska QWERTY (po rasporedu slova u gornjem levom vrhu tastature). Ovoj grupi pripadaju brojevi koji se koriste i za unošenje simbola kada se koriste zajedno sa tasterom Shift, kao i taster Space;

* numerički – obično se nalazi sa desne strane, mada ova grupa tastera često izostaje na manjim tastaturama. Ovi tasteri se aktiviraju pomoću tastera Num Lock, a u zavisnosti od verzije tastature, omogućavaju i dodatne funkcije (npr. uloga kursorskih tastera);

* funkcionalni – nalaze se na samom vrhu tastature (F1–F12) i omogućavaju razne funkcije koje često zavise od toga koji se program koristi. Često omogućavaju dodatne mogućnosti u zavisnosti od modela tastature (multimedijalne komande, zatamnjivanje ekrana itd.);

* komandni – predstavljaju tastere koji se najčešće koriste u kombinaciji sa alfanumeričkim tasterima. To su pre svega: CTRL, Windows taster (jabuka na iMac tastaturi), Home, Enter, Delete, Backspace, kursori itd. 

Za kucanje naslepo je važno da se nauči uloga svakog standardnog tastera i da kroz vežbu prsti „nauče” da ih koriste. Cilj je da se s vremenom stekne rutina korišćenja svih 10 prstiju tokom kucanja, bez gledanja, zastajanja i sa što manje grešaka. 

Vežbanje brzog kucanja

Kad se dostigne određena rutina, prelazi se na sledeći nivo, a to je brzo kucanje na tastaturi. Cilj je da se dodatno usavrši tehnika brzog kucanja kroz napredne vežbe kako bi se postigao određeni prosek otkucaja u minutu. Obuka iz brzog kucanja obuhvata usavršavanje u oblastima kao što su:

* diktati;
* prekucavanje transkripta; 
* uvežbavanje korišćenja prečica, tj. kombinacija tastera u svakodnevnom radu (Ctrl + W, Alt + Tab, Ctrl + Shift + T…);
* brzo unošenje podataka u tabele.

Polaganje za sertifikat brzog kucanja

Pojedine škole daktilografije nude polaganje za određenu klasu koja označava brzinu kucanja:

III – od 160 do 250 otkucaja u minutu;
II – od 250 do 300 otkucaja u minutu;
IB – od 300 do 350 otkucaja u minutu;
IA – više od 350 otkucaja u minutu.

Dostizanje određene klase desetoprstog brzog kucanja omogućava sticanje sertifikata koji je potvrda savladanih veština daktilografije. Za pojedine poslove gde su brzo pisanje i obrada dokumenata od ključne važnosti ova potvrda znanja je izuzetna prednost prilikom zapošljavanja.

Koliko traje obuka iz daktilografije?

Da bi se dostigao najviši stupanj brzog kucanja bez gledanja u tastaturu, potrebno je pohađati kurs daktilografije u trajanju od jednog do četiri meseca. Nastava se održava u manjim grupama ili individualno, u zavisnosti od ličnih preferenci polaznika. Za pohađanje nastave potrebno je osnovno poznavanje rada na računaru. 

Naučite da kucate brzo i efikasno pohađanjem jednog od ponuđenih kurseva daktilografije, koji se održavaju online ili učionici.