Zanima vas psihoterapija? Želite da se posvetite pomaganju ljudima i stručnom usavršavanju?
U ovom tekstu ćemo objasniti šta je sve potrebno da biste postali psihoterapeut, kakav je vaš razvojni put i kako izgleda proces edukacije.
Psihoterapija predstavlja lečenje govorom u kome psihoterapeut pomoću naučne procedure pomaže ljudima da postanu svesniji, odgovorniji prema sebi, jači i hrabriji. Posao psihoterapeuta je danas sve traženiji, a interesovanje za edukacijom u ovoj oblasti sve veće.
Kako postati psihoterapeut je tema koja se sve češće pominje kada uzmemo u obzir najtraženija zanimanja danas, ali izaziva sve veću zainteresovanost mladih u ovoj grani medicine.
Da biste stekli kompletan uvid u psihoterapiju, potrebno je da znate:
šta je tačno posao psihoterapeuta;
koje uslove morate da ispunite;
kako izgleda program edukacije;
koliko traje edukacija za psihoterapeuta;
koji su uslovi za sticanje nacionalnog sertifikata za psihoterapiju (NSP).
Razgovor sa psihoterapeutom predstavlja strukturirani proces u kojem se određenim psihološkim procedurama leče psihičke tegobe ljudi kako bi se došlo do pozitivnih promena. Psihoterapeuti se služe metodama i tehnikama prilagođenim svakoj osobi, a svoja iskustva baziraju na stečenom fakultetskom obrazovanju (psihologija, psihijatrija, andragogija, medicina) i specijalizaciji, tj. edukaciji za psihoterapiju.
Ono što razgovor sa stručnjakom bitno razlikuje od razgovora sa bliskom osobom jeste sama struktura, tj. korišćenje terapijskih tehnika, dijagnostikovanje i uobličavanje problema i davanje rešenja.
Jedna od korisnih tehnika koje možete upotrebiti u psihoterapiji je posebna psihoterapijska tehnika za borbu sa stresom, koja je potrebna sve većem broju ljudi, a primenjuje se u okviru autogenog treninga. Dobrog psihoterapeuta ne čine samo reference u smislu titule, naučnih radova već i izuzetno kvalitetan odnos sa klijentom koji je izgrađen na poverenju, razumevanju i podršci. Psihoterapeut ima obavezu čuvanja tajnosti podataka klijenta, treba da izražava potpuno poštovanje, ali i da preduzme određene mere zabrane ukoliko se klijent ponaša neprikladno.
U kom pravcu će vaša terapija krenuti zavisi od modaliteta koji izaberete, dinamike rada, ali i ličnog stila koji primenjujete tokom seanse.
Ovo su glavne odlike u pristupu svakog psihoterapeuta:
čini da se klijent oseća prijatno i sigurno tokom seanse, empatičan je i stvara poverenje;
podstiče na otvoreno iskazivanje pozitivnih, ali i negativnih emocija;
razume ljudsku prirodu i funkcionisanje ličnosti;
zna kakav pristup treba da ima prema klijentu i njegovom problemu;
stvara prijateljski odnos i ostavlja prostor za sva pitanja, nedoumice i objašnjenja;
pomaže klijentu da stvori nov set veština kako bi se suočio sa budućim izazovima.
Da biste dobili evropski i nacionalni sertifikat za psihoterapiju, treba da proverite da li je obuka akreditovana od Saveza psihoterapeuta Srbije.
Ovo su uslovi za sticanje sertifikata koje je propisala Evropska asocijacija psihoterapeuta:
završene osnovne studije medicinskog ili fakulteta humanističkih nauka (psihologija, andragogija, defektologija, socijalni rad);
završena psihoterapeutska edukacija u trajanju od najmanje 4 godine;
kandidat mora da prođe ličnu psihoterapiju u trajanju od minimum 250 sati;
mora da prođe minimum 150 sati supervizije kod priznatog supervizora;
direktan rad sa klijentima u trajanju od 300 do 600 sati.
Kako bi ispunio sve uslove, kandidat mora da se uklopi u profesionalne i etičke standarde ove struke, pa se često zahteva preporuka matičnog fakulteta ili relevantnog nacionalnog udruženja za određeni modalitet.
Program edukacije podrazumeva teorijsku nastavu, primenu određenih tehnika, superviziju, tj. rad sa klijentima, ali i ličnu psihoterapiju. Na našem sajtu se nalazi značajan kurs na kojem ćete steći veštine za samostalno vođenje asertivnog treninga, i to kombinacijom tehnika iz psihoterapijskih usmerenja.
Edukacija iz psihoterapije se zasniva na trodelnom modelu koji čine:
lična analiza,
teorijski seminari,
supervizija rada sa klijentima.
Posebna pažnja se posvećuje praktičnom delu koji podrazumeva direktan rad sa klijentima.
Supervizija može biti direktna ukoliko vas u toku psihoterapije nadzire supervizor, uz mogućnost snimanja seanse diktafonom, ako se klijent složi sa tim. Preduslov za ulazak u superviziju je godinu dana iskustva u ličnoj analizi, ali i poznavanje psihopatologije kroz kliničko iskustvo.
Supervizija može biti i indirektna tako što ćete voditi beleške tokom svoje seanse i o njoj diskutovati nasamo sa supervizorom. Supervizija se određuje u zavisnosti od modaliteta i u dogovoru sa vašim supervizorom.
Zvanje psihoterapeuta nije lako dobiti jer mu prethodi dugogodišnja edukacija i praksa kako na osnovnim studijama, tako i u okviru posebnih centara i udruženja. Koji god psihoterapijski modalitet da započnete, prethodno relevantno znanje i iskustvo je neophodno.
Pre svega, da biste postali psihoterapeut, potrebno je da završite osnovne studije relevantne za ovo zanimanje kao što je Medicinski fakultet ili psihologija, andragogija i socijalni rad na fakultetima humanističkih nauka. Nakon toga idete na psihoterapijsku edukaciju, koja traje minimum četiri godine.
Opšte pravilo je da licencu ne možete da dobijete ukoliko nemate diplomu matičnog fakulteta, s tim što neka udruženja daju mogućnost studentima završne godine da krenu na obuku, ali i stručnjacima iz drugih profesija, u skladu sa idejom da se psihoterapija posmatra kao nezavisna zdravstvena struka.
Ukoliko vaš matični fakultet nije u potpunosti relevantan, moguće je polaganje diferencijalnih ispita da biste mogli da dobijete licencu nakon završene obuke.
Zbog svega navedenog, edukacija za psihoterapeuta je dugotrajan proces koji zahteva veliki trud i konstantno ulaganje u vaš lični i profesionalni razvoj.
Po završetku edukacije, svi dobijaju nacionalni sertifikat za psihoterapiju (NSP), čime zvanično stiču zvanje psihoterapeuta.
S obzirom na to da postoje određena pravila za sticanje nacionalnog sertifikata, važno je napomenuti da Savez psihoterapeuta Srbije prepoznaje psihoterapijske modalitete i psihoterapijske metode.
U psihoterapijske modalitete spadaju priznati psihoterapijski pravci ili škole koji su prihvaćeni od Evropske asocijacije za psihoterapiju (EAP), tako da svako ko je stekao sertifikat za određeni psihoterapijski modalitet može da aplicira za nacionalni sertifikat za psihoterapiju.
Pod psihoterapijskom metodom se podrazumeva naučnozasnovan postupak tokom psihoterapijskog procesa koji ne obuhvata teorijsku konceptualizaciju, pa ga čini nedovoljnim. Oni se samo smatraju dodatnom kompetencijom uz već postojeće modalitete.
Ukoliko ste nakon završenih studija izrazili želju da se dalje usavršavate u oblasti psihoterapije, prvi korak je da aplicirate za edukaciju.
Nadamo se da ste stekli uvid u to koje uslove tačno treba da ispunite da biste dobili sertifikat i postali psihoterapeut.
Period edukacije i dobijanja licence je dug proces u koji mora da se ulaže mnogo truda, strpljenja, ali koji zahteva i konstantan rad na sebi. Ukoliko ispunjavate uslove i imate jaku želju da se bavite ovim poslom, zakažite konsultacije sa stručnim licem na svom fakultetu jer ćete na taj način biti na pravom putu ka donošenju ispravne odluke.
Da biste mogli nekom u potpunosti da pomognete i rešite problem, potrebno je da razumete sebe i svoje emocije. U okviru naše ponude kurseva možete steći veštine koje će vam biti veoma značajne baš za obavljanje ovog posla. Lična efikasnost i razvoj su veštine koje vam pomažu da iskažete svoj stav kako biste uspešno mogli da utičete na druge ljude.
Zakoračite u svet psihoterapije i primenite znanja i veštine na najbolji mogući način.
Organizator: Zanatsko obrazovni centar ADŽIJA
Ovladavanje javnim nastupom. Staloženo, dikcijski osvešćeno, raznovrsno, stilski bogato, uverljivo, sugestivno, izražajno predstavljanje stavova, misli i ideja, oslobođeno straha i treme.
