Zašto programiranje postaje neophodna veština?

28. sep.

Mnogo toga se promenilo od kako je Johan Gelfrig fon Mjuler 1786. osmislio prvi računar koji može da se programira, a Čarls Bebidž ga “oživeo” sredinom 19. veka. Njihov računar mogao je da radi samo ono što mu ime govori – da računa i to da barata polinomima.

Većina ljudi danas u džepu nosi “računare” hiljadama puta složenije od Mjulerove mašine.

Želite posao? A da razmislite o programiranju?

U toj činjenici leži uzrok toga što je na najpopularnijem sajtu oglasa za zapošljavanje poslovi.infostud.com u 2014. IT sektor bio na drugom mestu najtraženijih oblasti rada, odmah posle trgovine i prodaje. Stanje je i ove godine verovatno slično, s tim što je u trenutku pisanja ovog teksta veća ponuda radnih mesta u IT sektoru nego u trgovini.

Programiranje u svim oblicima je u samom vrhu.  Razlog njegove popularnosti je vrlo jednostavan – ljudi se sve više oslanjaju na tehnologiju, a u narednim godinama to će postajati sve izraženije.

Australijsko ministarstvo obrazovanja je prošle nedelje saopštilo da će ubuduće deca u njihovim školama učiti programiranje od prvog osnovne, dakle, pre nego što dođu u dodir sa istorijom i geografijom.

Za sada, Australija je izuzetak pre nego pravilo, pa se u većini obrazovnih sistema sveta s programiranjem susreću samo studenti informatike i elektrotehnike. Razloga za to je mnogo. Pre svega, programiranje je izuzetno dinamična oblast, koja teško može da se prilagodi rigidnim uslovima obrazovnih sistema. Tehnički je neizvodljivo da se plan i program učenja u srednjim školama i na fakultetima menja na svakih godinu dana, a kamoli u kraćim rokovima, a programiranje se mora učiti svakodnevno. Drugi razlog je i to što nije svako “rođen da bude programer”. Zato se uprkos tome što je prošle godine čak 17,9 odsto oglasa za posao na poslovi.infostudu.com pripadalo IT sektoru, na te konkurse u proseku javljalo 34,79 osoba (na oglase za radna mesta u prodaji i trgovini javljalo se 288,41, iako je oglasa za ovaj sektor bilo manje od tri odsto više u odnosu na IT).

Osim toga, iako je programiranje mnogo starije od PC uređaja, popularizovano je tek onda kada su računari našli mesto u svakom domaćinstvu, a naročitu ekspanziju doživelo je s uvođenjem pametnih telefona u igru. Zato se u tom užem smislu može smatrati “mladim” sektorom čije doba tek dolazi.

Da li svako treba da poznaje programiranje?

Odgovor na ovo pitanje lepo je izložio profesor Matijas Felajsen u svojoj knjizi How to Design Programs.

Odgovor se sastoji iz dva dela. Prvo, tačno je da su tradicionalni oblici programiranja korisni samo nekolicini ljudi. Međutim, programiranje je korisno za sve: i za sekretaricu koja koristi elektronske tablice, koliko i za programera naprednih softvera. Drugo, učimo programiranje uz tehnologiju koja je zasnovana na principu minimalne invanzivnosti. Dakle, učimo programiranje kao veštinu analize i rešavanja problema, bez nametanja opširnog znanja o jezicima i alatima.

Dakle, učenje programiranja je važno jer razvija analitičke i sposobnosti rešavanja problema. To je kreativna aktivnost koja vam može pomoći da izrazite apstraktne ideje. S te strane, programiranje vam može biti korisno čak i ako ne nameravate da budete developer. Jednostavno, bolje ćete razumeti računar za kojim svakodnevno radite i uz koji se zabavljate.

Kada programirate, vi ste tvorac. Ta činjenica motivisala je mnoge ljude koji su smatrali da rade dosadan posao da se prekvalifikuju u programere. Programiranje podseća na igru sa najkreativnijim Lego kockama koje mogu da se slažu u gotovo neograničeno mnogo oblika. Što je još bolje, možete da vidite rezultat svog rada i njegovu primenu. Neko će koristiti vaš program i vi ćete biti ta osoba koja će mu pomoći da na bolji način koristi svoj računar.

Ipak, ako želite da postanete programer, morate imati u vidu više stvari.

Morate biti spremni da svakodnevno i samoinicijativno učite. Potrebno je mnogo godina rada, da biste naučili sve što je potrebno za ozbiljan rad u tom sektoru. (Niko nije postao odličan i tražen programer samo tako što je čitao knjige.) Kao programer, morate imati neograničenu upornost da rešavate probleme i razvijate sistem. Morate da budete izuzetno strpljivi da biste mogli da se iznova vraćate na početak i rešavate jedan te isti problem čak i onda kad vam se čini da nema nikakvog napretka.

- Kursevi za programere- 

Osim toga, morate imati osnovno matematičko znanje i dobre veštine rešavanja problema, odlično kratkoročno i kratkoročno pamćenje, kako biste simultano obavljali više poslova istovremeno i pamtili ono što ste pisali pre mesec dana. Takođe, posle tolikog truda, velike su šanse da ćete morati da sarađujete s ljudima koji nemaju nikakve predstave o programiranju, pa ćete i s njima morati da vežbate staloženost i strpljenje.

Ukratko, programerski hleb je hleb sa sedam kora, ali vredan muke ako ste talentovani, strpljivi, uporni i spremni da doživotno učite i rešavate probleme.