Zašto ne možete da se koncentrišete na učenje?

07. sep.

Koliko puta ste satima sedeli za knjigom pokušavajući nešto da naučite, a da niste uspeli da zapamtite ni reč? Verovatno ste se tada pitali da li je s vama i vašim mozgom sve u redu, ili pak posezali za prirodnim preparatima za poboljšavanje koncentracije.

Iako vam se činilo da ste u poređenju s kolegama "štreberima" u debelom zaostatku, imamo vest za vas: s vama je sve u redu i velike su šanse da čak imate prednost u odnosu na ljude koji pročitano uspevaju da zapamte u trenutku (u zavisnosti od toga čim se bavite).

Kako je to moguće?

Jednostavno, vaš mozak funkcioniše na nešto drugačijem principu u odnosu na ljude koji uspevaju da održe koncentraciju tokom dužeg perioda vremena.  Da biste mozak naveli da "radi" za, a ne protiv vas, moraćete da naučite nešto o njemu.

Saznajte koji ste tip

Sećate li se primera Finske iz prošlog bloga? Njihovi đaci uspevaju da ostvare najbolje rezultate na svetu, zato što obrazovni sistem uspeva da odgovori na individualne potrebe učenika, a da pritom održi ravnopravnost. Finci dobro znaju da svi mozgovi ne funkcionišu na isti način.

Jedini razlog zbog kog su neke vaše kolege uspevale da za samo nekoliko dana "progutaju" kompletan udžbenik i dobiju najviše ocene na ispitu, leži u tome što im obrazovni sistem ide na ruku. Naučeni smo da je jedino pravo učenje „grejanje stolice“, a o tehnikama učenja, kao i neurološkim procesima koji se odvijaju u mozgu uglavnom ne dobijamo nikakva saznanja.

Iako vam to niko nije naglasio, od vas se uglavnom zahtevao takozvani fokusirani način mišljenja i učenja. U prevodu, nastavnici i roditelji verovatno su vam preporučivali da učite što duže i to usmeravajući pažnju isključivo na ono što čitate ili slušate. Nauka je utvrdila da tokom tog procesa koristite uglavnom prednjim delom čeonog režnja mozga (prefrontalni korteks) zaduženim za rešavanje problema.  Nevolja je u tome što mozak ne funkcioniše samo u ovom modusu rada i ne uspeva da ga održi dovoljno dugo. Pre ili kasnije kod svakog čoveka koncentracija opada kao i sposobnost učenja u fokusiranom modusu. Na snagu tada stupa takozvani difuzni način rada, u kom se u proces uključuju i drugi delovi mozga. Difuzna pažnja važna je za kreativno razmišljanje i rešavanje problema.

Dr Barbara Oukli koja je jedan od najpriznatijih autora koji pišu o tehnikama učenja, uporedila je ova dva načina rada sa fliperom.

Kada pažnju fokusirate na neki problem, vaš um povlači "metalni klip" i lansira "kuglicu" (misao).

Primećujete kako su na slici koja predstavlja fokusirani modus odbojnici postavljeni vrlo blizu, dok su u difuznom razdvojeni? Svaki odbojnik u ovoj metafori predstavlja grupu neurona. Blizu postavljeni odbojnici označavaju vašu sposobnost da razmišljate precizno. Dakle, fokusirani modus koristi se za koncentrisanje na nešto što je već uredno povezano u vašem umu, verovatno zato što vam je poznato ili barem jasno. Misao ovde uglavnom putuje utabanim stazama. Ovim modusom se služite kad, recimo, množite brojeve, jer već poznajete tablicu množenja. Ako učite neki jezik, ovim načinom rada mozak će se poslužiti dok provežbavate neku deklinaciju.

Dok pokušavate da učite nešto novo, vaš mozak se iz početka drži ovog modusa. Takva koncentracija staje na snazi sve dok ne dođete do nekog dela koji ne razumete baš dobro, ili dok ne dođete do složenog problema koji zahteva nešto kreativniji način mišljenja. Mozak zatim počinje da koristi veću fliper "tablu" i u proces učenja uključuje i druge svoje delove. To je onaj trenutak u kom uočavate da ni ne primećujete ono što čitate ili slušate i da mislite o potpuno drugim svarima. Na scenu je stupio difuzni modus. Mozak pokušava da nađe rešenje na drugi način, uključujući širu perspektivu.

Ako ste oduvek kuburili sa nečim što vam je delovalo kao slaba koncentracija, velike su šanse da ste u stvari kreativac, čiji mozak lako gradi asocijacije i dobija nove ideje. To ne znači da vam fokusirani način učenja nije potreban, ili da treba da dignete ruke od učenja, već da morate bolje uskladiti ova dva načina rada. Kako biste zaista naučili nešto i trajno sačuvali to znanje u mozgu, morate ga navići da funkcioniše i u fokusiranom i u difuznom modusu.

Da se naučeno "slegne"...

I pre nego što su neurolozi istražili putanje kojima se misao kreće u našem mozgu, naši stari znali su da je posle učenja potrebno da se odmorite, kako biste dobili dobre rezultate na nekom ispitu. To je svima poznato kao takozvano "sleganje" znanja.

Verovatno ste i sami primetili da ste posle dobro prospavane noći uoči ispita postizali bolje rezultate i da ste uspevali da se setite nekih pojedinosti iz gradiva za koje niste ni znali da ih znate.

Naime, kada zatvorite knjigu i odlučite da je vreme za spavanje, vaš mozak ne prestaje da radi. On nastavlja da rešava probleme u difuznom modusu i stvara nove neuronske veze. Ako kojim slučajem ne poslušate svoj organizam i nastavite da "štrebate" čak i onda kada vas telo moli da malo prilegnete, sebi više odmažete, nego što pomažete. Sposobnost mozga da se služi širom "fliper tablom" se smanjuje, a ono što zaključujete iz pročitanog samo sprečava stvaranje boljih ideja. Ovaj efekat poznat je i kao Ajnštelung efekat i naročito je primetan kada na silu pokušavate da rešite neki matematički problem.

Prednosti učenja u oba modusa najbolje se primećuju u savladavanju novog jezika, pa ćemo sledeći put zaviriti u tajne poliglota, koje su primenljive na svaki oblik sticanja novih saznanja.