Zašto koučing nije prodavanje magle?

04. apr.

Nedavno, pre manje od mesec dana, na nacionalnoj televiziji sam gledala prilog o koučingu. Obradovana što je koučing napokon postao tema, zainteresovano odgledah i što je važnije, odslušah prilog. Trajao je do pet minuta. Dovoljno da u meni probudi mešavinu emocija: ljutnje, zbunjenosti, želje za razjašnjenjem, tugu. I na kraju - odlučnost. Odlučila sam da kako znam i umem objasnim širokoj javnosti značenje te rogobatne, strane reči COACHING (KOUČING).

Pokušala sam sa pismom glavnom i odgovornom uredniku televizijske kuće u okviru čijeg programa je emitovan prilog. Bez odgovora. Novinarki - urednici emisije u kojoj je prilog emitovan. Bez odgovora. Telefonskim pozivom. Bez odgovora. Ako me je koučing nečemu naučio to je da ne odustanem od cilja, već samo da promenim način. To upravo i činim.

Sasvim je opravdano da većina ljudi koju čuju još jednu englesku reč (koja nije prevedena ni u jednom jeziku, pa ni u našem), a koja može da znači svašta – i ništa, odreaguje nepoverenjem i podozrenjem.

Zadatak nas, koji smo pronikli u tajne profesije dugogodišnjim školovanjem i (međunarodnim) iskustvom, ali ne i do kraja osvojili ovu nepreglednu oblast mogućnosti, je da približimo - a ne mistifikujemo čemu ona služi i kako proces radi. Naš zadatak je da speremo ljagu sa poziva koji u svetu postoji i sa uspehom doprinosi razvoju društva i pojedinaca više decenija, a kod nas je omalovažen i pretvoren u svoju suprotnost. Takvim su je napravili samozvani koučevi, ljudi koji su završili dva – tri dana kursa i sebe prozvali ekspertima. Isti oni ljudi koji nikada nisu prošli ni blizu institucija koje školuju i gaje koučeve. “Eksperti” za sve oblasti života i ličnog razvoja. Danas je popularno biti kouč, pa zašto ne postati beauty kouč, vocal kouč, body kouč, life kouč?! Koučevi jesu potrebni. Ali oni pravi!!

Nekvalifikovani i nestručni ljudi se prozivaju koučevima i ruže profesiju koja u sebi nosi mnogo više od “prodavanja magle”. Nude ljudima ostvarenje svih snova za tri dana, potpunu promenu života za dve sesije. Pružaju ljudima, svojim klijentima, lažne nade. Upliću se u oblasti koje nikako ne bi smele biti tema koučing sesije.

Svaki profesionalni kouč (u našoj zemlji je samo nas troje steklo zvanje pridruženog sertifikovanog kouča – ACC, pri Svetskoj koučing federaciji) zna da se koučing bavi isključivo budućnošću. Kouč se ne vraća u prošlost. To radi terapeut. Ako je terapeut arheolog, kouč je arhitekta. Oba zanimanja su važna za uspeh civilizacije. U ovom slučaju – pojedinca. Svako radi svoj posao i doprinosi razvoju. U nekim situacijama je važno suočiti se sa prošlošću, u drugim osmisliti korake za budućnost.

Kouč pomaže klijetu da se posveti osmišljavanju želja, postavljanju ciljeva, istraživanju opcija, definisanju akcija i buđenju lične posvećenosti, kao i obavezivanju da će akcije biti sprovedene. Svi ostali, koji tumače snove, reakcije, strahove i situacije iz prošlosti, se upliću u posao psihoterapeuta, savetodavca ili prijatelja.

Time krše prvo pravilo koučinga: kouč ne ulazi u suštinu problema. Ne iznosi lične stavove. Ne savetuje.

Kouč NE ZNA šta je najbolje za klijenta. KLIJENT ZNA!

Kouč je tu da uspostavi klimu prijateljstva i poverenja između kouča i klijenta. Da zajedno sa klijentom ugovori polje delovanja i oblast rada u toku koučing procesa. Da istestira realnost i izvodljivost cilja, a zatim da klijentu postavi niz pitanja, prema strukturi koja je definisana standardizovanim koučing procesom i time pomogne klijentu da osvetli vidike novim svetlima, otvori nove opcije i uvidi eventualne prepreke na putu ostvarenja. Kouč je fokusiran na uspeh svog klijenta. Zbog toga je kouč tihi navijač sa jedne i izazivač sa druge strane. Kouč budi klijentove potencijale. Otkriva mogućnosti, pomaže klijentu da pronađe snagu i načine. Koučing je fokusiran na rešenje.

Ključ uspešnosti koučing procesa je koliko u pravilnom postavljanju i uobličavanju cilja, stručnom vođenju procesa, odabiru pitanja, toliko i u izboru koučing tehnika i “podešavanju” glasa kouča u skladu sa trenutkom, raspoloženjem klijenta, temom i izazovom. No, ni jedan koučing proces se ne može smatrati uspešnim ukoliko izostane faza odlučnosti, koja podrazumeva vrlo konkretnu definiciju akcija koje će klijent preduzeti, a zatim i obavezivanje na njihovo sprovođenje.

Ukoliko nakon koučing sesije izostane akcija – klijent je zaista kupio maglu. Kupoprodaja magle se dešava u situacijama kada kouč nestručno vodi sesiju, kada kouč nije posvetio dovoljno pažnje i stručnosti u fazi postavljanja i preispitivanja ciljeva ili klijent nije spreman za koučing.

Svaki profesionalni kouč ume da prepozna klijenta koji nije spreman za koučing, koji nije posvećen procesu ili u njega ne veruje. Sa takvim klijentima je nemoguće sprovesti koučing proces. Zbog toga se sa njima i ne radi. Samozvani koučevi će po svaku cenu terati klijenta da “vizualizuje”, “oseća”, “veruje” u ono što klijent ne želi ili u šta ne veruje. Prodavaće mu maglu. Ove situacije ne štete nikome, osim koučing profesiji.

U situacijama kada samozvani koučevi preuzmu ulogu prishoterapeuta i upuste se u izazove koji nisu predmet koučinga već psihoterapije, procesi ne mogu da štete klijetu (na sreću) ali mogu da ga obmanu, drže u zabludi i odgode/uspore rešenje situacije.

Dakle, koučing nije prodavanje magle, jer proces iz klijenta izvlači rešenja i odlučnost. Ovo važi samo za koučing proces koji je vođen prema strogim, visokim standardima koučing profesije. 

Ukoliko to nije slučaj – budite spremni da kupite maglu.

Na vama je odluka!