Zašto bi trebalo da bez griže savesti uživate u hobiju?

26. jan.

“Ja bih ustanovio pravilo da se kod svakog mog pacijenta istrebi lični ukus. To ne bi bilo greh, čak i u slučaju nekih trivijalnih stvari, poput sklonosti kriketu ili skupljanju markica ili ispijanja toplog kakaa. Takve stvari, garantujem vam, nemaju ništa vredno u sebi; ali ima nešto u njihovoj nevinosti, skromnosti i sposobnosti da vas nateraju da zaboravite i na sebe same, zbog čega nemam poverenja u njih. Čovek koji istinski i bez interesa uživa u nekoj stvari zbog sebe samog i bez davanja pet para na to šta će drugi reći, je direktni napad na neke od naših najsuptilnijih taktika napadanja. Treba uvek da teramo pacijente da napuste ljude ili hranu ili knjige koje vole i da daju prednost ’najboljim’ ljudima, ’pravoj’ hrani, ’važnim’ knjigama. Znao sam ljude koje od snažnih društvenih ambicija i pravih iskušenja štite još snažniji apetit za škembiće i luk“. – odlomak iz knjige „Pisma Balamuta“ Klajva S. Luisa

Kada bi nam neko zaista oduzeo našu istinski ljudsku sposobnost uživanja u naizgled beznačajnim stvarima, kako to preporučuje Đavo svom šegrtu u knjizi K. S. Luisa (poznatiji po „Letopisima Narnije“), šta bi od nas ostalo?

Zaista, na prvi pogled potpuno nebitne stvari zaokupljaju ogroman deo života većine ljudi. Stvari od kojih nemamo nikakve koristi, koje su same sebi svrha, koje nam ulivaju taj divni osećaj da imamo sposobnost da stvaramo i izvan naših reproduktivnih kapaciteta i koje ljubomorno čuvamo kao da su nam najbliže.

Baš to su, u nedostatku nekog lepšeg termina, hobiji.

Čak i ljudi koji misle da nemaju hobi, verovatno uživaju u nekom, ali ga tako ne nazivaju. Naime, hobi ne mora da podrazumeva samo kolekcionarstva i ekstremne sportove, nego sve ono što čovek radi zarad ličnog uživanja, a ne zarad novca ili bilo kakve druge koristi.

Neko uživa u kuvanju, pa ga ne mrzi da svakodnevno smišlja nova jela za doručak/ručak/večeru. Neko vozi bicikl. Nekome je strast garderoba, pa i kombinacije „za svaki dan“ sastavlja kao umetnička dela.

Hobiji su hrana za dušu. Oni nam neguju duh, vraćaju fizičku energiju i obnavljaju um. Oni vas mogu stimulisati, pa i inspirisati da dođete do velikih ideja koje su primenljive i na (za većinu manje zanimljiv) profesionalni život.

Pa ipak, neki ljudi, naročito s godinama počinju da zapostavljaju takva uživanja i bez ikakvog “ventila” pucaju zbog stresa.

Navodimo samo neke od razloga zbog kojih bi trebalo da sebi priuštite hobije.

“Punjenje baterija”

Kada radimo nešto u čemu uživamo, možemo da se odvojimo od svakodnevnih briga i “napunimo baterije”. Hobiji i interesovanja van posla pomažu nam u ublažavanju emocionalne i fizičke iscrpljenosti koje izaziva stres. U dokolici čovek dobija zadovoljstvo koje mu nudi preko potrebni oporavak i vraćaju nam volju za život. Oni nam smiruju um i omogućavaju da pobegnemo od spoljašnjeg sveta i ponovo se povežemo sa sobom.

Učenje

Hobiji mnogo govore o čoveku. Kada se nečim bavimo, samo te aktivnosti radi, učimo o sebi. Hobiji nam daju uvid u naše snage i slabosti, strahove i nadanja, ali i o ukusu.

Na primer, osoba koja meditira saznaće koliko je njen um često nepotrebno opterećen svakodnevnim brigama i koliko je terapeutski svaki trenutak koji može da odvoji za mirnu pauzu. Osoba koja vozi bicikl možda će naučiti da ništa ne vraća energiju u iscrpljeni organizam bolje od adrenalina i prirode, dok će neko ko piše dnevnik biti suočen sa svojim najvećim strahovima jer sa svakom ispisanom rečju uranja sve dublje u sebe.

Hobi vam može pomoći i da otkrijete neku sasvim novu stranu sebe i da oslobodite talente koje niste ni znali da imate.

Ravnoteža

Hobi može da vam vrati ravnotežu u život i ustanovi pravi odnos između poslovnog i privatnog života. Svako mora imati vremena za sebe i za podmlađivanje svog duha i tela. Investiranje u energiju koju nosimo u sebi je važno koliko i njeno trošenje.

Osim toga, uz bogat lični život možete da sagledate mnogo širu sliku, a ko zna, možda započnete i sasvim novu karijeru.

Zato, ako osećate da vam je potrebno nešto što bi vam dalo energije da idete dalje kroz život, uložite volju i vreme da do toga i dođete.

Mnogi će reći da nemaju vremena, ali taj izgovor je gotovo podjednako validan kao i “pas mi je pojeo domaći”. Svi mi imamo podjednako vremena. Tačnije, svakom dan traje 24 sata, a nedelja 168. Koliko tih sati je bilo nezaboravno? Koliko njih ste proveli u dosađivanju?

Deo tog procesa mora biti odbacivanje nebitnih stvari (pa i ljudi) u životu i otvaranje prostora za nešto novo. Kada zaista donesete tu odluku, onda vam neće biti problem da jednom nedeljno odete na kurs dekupaža, ili se konačno učlanite u biblioteku, pa čitate barem po jednu knjigu mesečno.

Izazov ne mora da bude preveliki: jednostavno, dajte sebi zadatak da naučite nešto novo svake godine. Više od toga može vam samo biti od još veće koristi.

Jedne godine ćete naučiti da plivate, druge da pravite lepe fotografije, treće da plešete salsu i tako svoj život uvek iznova obogaćujete lepim i zapravo zdravim stvarima.

Nemate inspiraciju? Evo samo nekih od hobija: kaligrafija, štrikanje, vez, učenje jezika, istraživanje porodičnog stabla, pravljenje nakita, usavršavanje magičnih trikova, grnčarija, čitanje, pravljenje sveća, joga, vožnja bicikla, pisanje pesama, baštovanstvo, trčanje, fotografija, karate, igranje karata, astronomija, astrologija...

Budite sigurni da ćete uz svoju omiljenu aktivnost disati punim plućima, jer kako je Orvel napisao u “England, Your England”, “Sloboda pojedinca je nešto u šta i dalje verujemo gotovo isto kao u 19. veku. Ali ona nema nikakve veze s ekonomskom slobodom, pravom da eksploatišemo druge zbog profita. To je sloboda da imate svoju kuću, da radite šta hoćete u svoje slobodno vreme, da birate svoje izvore zabave, umesto da ih neko bira umesto vas”.