Šta nas Lego kocke mogu naučiti o učenju?

06. mar.

Kada se neke životne okolnosti okrenu na dobro, obično kažemo da su se “sve kockice složile”. Ta izreka vuče koren iz čovekove urođene potrebe da naizgled nepovezane elemente spaja u smislenu celinu – da stvara red iz haosa.

Zato su kockice (što raznobojnije, to bolje) bile omiljene igračke mnogima od nas. Princip da od nezavisnih blokova stvarate potpuno novu strukturu, u velikoj meri se poklapa sa principima učenja.

I baš kao što gomila rasutih kockica na podu može da deluje zastrašujuće, ako ste, recimo, planirali da od njih “sagradite” model Burdž Kalife, tako i izgradnja novog znanja izgleda kao veoma težak zadatak. Ipak, vođeni istom analogijom, najvažniji korak je onaj prvi – postavljanje prve kocke u temelj velike građevine.

Zamislite da je pred vama visoka verzija nekog Lego tornja. Ako niste arhitekta, deluje gotovo nemoguće da se svi ti sićušni delići na kraju mogu pretvoriti u prelepu zgradu. Međutim, kada naučite gde koji deo ide (i pritom uživate u svakom koraku) sve postaje mnogo lakše.

Živimo u svetu u kom se informacije množe brže nego ikada ranije u prošlosti, a učenje novih veština postaje sve složenije i složenije. U okruženju sa tako mnogo promena, od velike koristi vam može biti koncipiranje životnih ciljeva pomoću misaonih eksperimenata u kom proces učenja pretvarate u strukture od dečjih kockica.

„Legoizacija“ učenja podrazumeva da se neki sadržaj koji pokušavate da savladate razdeli na manje delove. Tako ćete se, umesto da učite ogromne celine odjednom, fokusirati na jednu po jednu „kockicu“, koju ćete završavati kada vama to odgovara i vraćati joj se kada se ukaže pravi trenutak.

Na primer, pre nego što zagrizete neko obimno delo o nekoj temi o kojoj nemate pojma, usmerite pažnju na manje lekcije koje možete naći u kraćim priručnicima i upoznajte se sa jednim po jednim elementom.

Moguće je i za samo 20 sati ukupno naučiti mnogo toga, ako umete pravilno da razdelite cline.

Prednosti ovakvog učenja su u tome što od vas zahteva vrlo malo vremena, a uspevate da savladate osnovne pojmove iz nekog gradiva s kojim se prvi put susrećete. Dobijate tačno onoliko, koliko vam je potrebno.

Takav princip učenja najefikasniji je u onim zanimanjima u kojim se od zaposlenih očekuje primenjeno znanje. Budući da ga retko koji fakultet pruža (tek ponegde je praksa obavezna tokom studija), imate vrlo malo vremena da savladate praktične veštine iz svog zanimanja s kojima se ranije niste susretali.

Takođe, jedna od velikih prednosti ovakvog sistema je ta što po relativno niskoj ceni ili čak besplatno možete naći kurseve koji se tiču samih osnova nekog zanimanja.

Predstavljamo vam sve prednosti ovakvog pristupa učenju:

Nećete se dosađivati

Nije nikakva tajna da učenje ume da bude i te kako zamorno, naročito ako ste tek završili studije. Zamor je potpuno prirodna pojava, a dosada izazvana prolaskom kroz nepregledna polja nepoznatih informacija može da vas potpuno odbije od učenja.

Međutim, ako gradivo posmatrate kroz manje celine, nećete imati problem da sebe motivišete da sednete za radni sto, a brzi rezultati koje ćete dobiti, nateraće vas da se vratite po još.

“Legoizovano” učenje oslanja se na našu prirodu

Nema kvalitetnog učenja bez kvalitetnih pauza. Sasvim je normalno da pažnja opada već posle 60 ili 90 minuta učenja. Međutim, ako učenje rasporedite tako da uzimate “zalogaje” znanja onda kada je vaša energija na vrhuncu, postizaćete vrhunske rezultate.

Učenje iz delova proširuje granice vaše radne memorije

Pošto je manje celine lakše “svariti”, razumeti i zapamtiti, lakše ćete ih integrisati u svoju dugoročnu memoriju. To znači da ćete naučeno vrlo brzo umeti i da primenite u svakodnevnom životu i radu.

Ključ je u tome da se ne opterećujete irelevantnim informacijama, delite sadržaj po kategorijama, relevantnosti i raznim drugim varijablama, jer će tako ova tehnika biti još smislenija.

Ovakvo učenje daje bolje rezultate

Već smo pisali o tome kako sve više savremenih kompanija traži od svojih zaposlenih da se doživotno usavršavaju.

Upravo zbog nedostatka vremena, ovakav pristup učenju može biti od velike koristi ljudima koji već imaju mnoštvo obaveza.

Pristup “Legoizovanog” učenja zasniva se uglavnom na Paretovom principu 80/20. To znači da je 20 odsto vašeg zalaganja ključno za 80 odsto rezultata vašeg rada. Budući da savremeni ljudi “plivaju” u beskrajnom moru informacija i nije nikakvo čudo što većina ljudi tradicionalne metode smatra preširokim i neefikasnim.

Ako bolje razmislite, verovatno ćete shvatiti da se većine stvari učenih u osnovnoj i srednjoj školi i na fakultetu zapravo ne sećate, ali se sećate ključnih celina koje su vas izgradile u ličnost kakva ste danas. Zamislite da ste ostatak vremena koji ste proveli učeći informacije, koje nikada niste iskoristili, utrošili na nešto kreativnije i praktičnije?

Nikad nije kasno da uštedite vreme i od sebe napravite efikasnog “učenika”. Odustanite od pristupa da morate dobiti “sve i odmah” i prestanite da pravite iscrpljujuće rasporede rada. Ljudi danas mogu da uče u slobodno vreme i to samo ono šta ih zaista interesuje. Kao i sa Lego kockicama, uživaćete u svakom uklopljenom deliću.