Šta ako ste promašili profesiju?

18. sep.

Prekvalifikacija. Velika i strašna reč. Poraz studentskog staža? Paljenje s mukom zarađenog novca uloženog u dosadašnje obrazovanje? Sprava za mučenje mozga koji se taman odvikao od učenja? Šta ako nije ništa od toga?

Uprkos tome što nas ljudi „starog kova“ uče da je dovoljno samo dobro zagrejati stolicu, pa da se iz nje kao iz čarobne lampe izvijori svetla budućnosti, stvarnost je nešto drugačija. Neke ljude možda ne ispunjava odabrani put. Neki ne uspevaju da pronađu posao, bez obzira na uspešno završene studije. Neki su shvatili da od svog znanja nikada neće moći da vode lagodan život. Tek, svi oni moraju da donesu tešku odluku i prekvalifikuju se. Da li do toga mora da dođe?

Oduvek mi se činilo da ljudi suviše rano donose odluku o tome čime će se baviti. Možda su u davnoj prošlosti zasnivali porodice u 18. godini života i uveliko preuzimali domaćinstvo na sebe, ali mi deluje da ljudi rođeni s kraja prošlog i početkom ovog veka u tom uzrastu nisu imali takvu vrstu zrelosti. Sve mi je jasnija američka tradicija „gap year“, odnosno odlaganje upisa studija za godinu dana, kako bi se mlada osoba bolje upoznala sa svetom odraslih, dala sebi oduška i na posletku racionalnije odabrala buduće zanimanje. Kada bi takva tradicija postojala svuda, mislim da bi bilo mnogo manje promašenih karijera. Ipak, ni jedno znanje nije suvišno i od svake nauke možete imati neku korist. Važno je samo da zadržite pravu perspektivu.

Kada je promena profesije neizbežna?

• Ako mesecima (ili godinama) ne možete da pronađete posao, a sigurni ste da ste isprobali sve raspoložive varijante (napisali dobar CV, otvorili nalog na LinkedInu, javljali se na oglase za posao za kojie iole ispunjavate kvalifikacije, obišli nekoliko firmi lično i uručili nadležnima svoju biografiju) jasno je da je vreme da razmislite o alternativama.
• Imate posao ali se osećate hronično nezadovoljno i iscrpljeno, a svesni ste da razlog ne predstavlja okruženje ili nadređeni, nego sam posao.
• Imate osećaj da svetu možete da pružite mnogo toga više, ali posao koji radite vas u tome sputava.
• Plata koju dobijate nije dovoljno visoka da opravda vaš ostanak na mestu koje vas čini nezadovoljnim.

Ja sam se susretala uglavnom sa slučajevima iz prve kategorije, ali su ishodi uvek bili pozitivni. Moja sestra je odlučila da posle u roku završenih studija ekonomije upiše i matematiku, jer posla nije bilo a primetila je da postoji stalni deficit profesora matematike u lokalnim školama. Rešila da ovog puta igra na sigurno. Posao nastavnice matematike (doduše na određeno vreme) dobila je i pre nego što je završila studije. Istini za volju, njen slučaj je ekstreman jer postoje i mnogo jednostavniji načini da se prekvalifikujete, ali se ne može reći da je na gubitku, jer je na posletku dobila radno mesto i dve diplome.

Takođe, većina mojih kolega novinara  nikada nije studirala novinarstvo. Talenat, afiniteti i pomalo sudbina okrenuli su ih tim vodama i gotovo po pravilu pišu bolje od nas „diplomiranih“. S druge strane, znam mnogo kolega sa studija koji su nakon diplomiranja postali stručnjaci za odnose s javnošću, politikologe koji su se obreli u bankarstvu, diplomirane socijalne radnike koji su vrhunski enolozi.

Šta treba imati u vidu prilikom promene zanimanja?

Pre svega, ovog puta pažljivo odaberite zanimanje i dobro se informišite pre nego što preduzmete korake za novo usavršavanje. Nemojte se po svaku cenu voditi maksimom da „čovek koji radi posao koji voli, u suštini ne radi ni jedan dan“. Od nekih zanimanja, ma koliko lepa bila, nećete moći da živite. (Ako vas egzistencijalni deo ne brine naročito, onda ništa). Ipak, obavezno uradite neki od testova profesionalne orijentacije, kako biste barem okvirno proverili da li željeno zanimanje „ide“ uz vaš tip ličnosti.

Razmislite da li možete da iskoristite neka od već stečenih znanja. Proverite da li je vaše dosadašnje obrazovanje kompatibilno s nekim drugim, koje vam je možda primamljivije ili je uopšte perspektivnije.

Postavite sebi pitanje: Da li želite da dobijate, ili samo ne želite da gubite? U zavisnosti od vašeg odgovora, možete odrediti da li ste osoba kojoj bi možda više odgovarao samostalniji način rada, pa i samozapošljavanje, ili vam ipak više leži rad u nekoj firmi. Osobe koje su konzervativnije, ne vole burne promene i pristalice su održavanja statusa quo, po pravilu nalaze da je vođenje firme, kao i posao upravljača suviše naporno za njih. S druge strane, osobe koje žele da osvajaju svoje uspehe i ne zadovoljavaju se nepromenjenim stanjem, svoju energiju i elan mogu lakše da usmere u pokretanju sopstvenog biznisa.

Razmislite o tome za koju firmu biste želeli da radite. Možda vam je san državna služba? Ispitajte sve što znate o njihovom tržištu i kakva radna mesta postoje u njihovoj sistematizaciji.

Na posletku, treba da izračunate da li vam se u tom trenutku isplati da pravite takav potez. Neko vreme ćete morati da provedete učeći nove stvari i verovatno upišete neke kurseve, što će zahtevati određena ulaganja. Isplanirajte svoje troškove i razmislite o nekom privremenom poslu.

Da li postoji „pravi“ posao za vas?

Stvarni život nikada ne može biti scenario za film „Dan mrmota“. Nikada se nećete probuditi isti kao što ste bili juče, ma u kakvu životnu kolotečinu zapali. Zato je prosto nemoguće da postoji samo jedno „pravo“ zanimanje za vas, baš kao što je nemoguće da postoji jedna“prava“ ljubav. Činjenica da mnogi ljudi pronađu zanimanje koje vole i u njemu ostanu celog života, ne znači da ni jedno drugo nije bilo za njih. Jednostavno, imali su dovoljno sreće da u pravo vreme susretnu sa nečim što ih interesuje i za čim postoji potražnja. Prekvalifikacija može da vam bude od velike koristi, ako promenite naočare kroz  koje posmatrate nove okolnosti. Umesto jednog, imaćete dva zvanja i daleko više znanja za radna mesta na koja ranije niste mogli računati.