Neformalno obrazovanje – gde je Srbija u odnosu na Evropu?

10. okt.

U prvoj polovini 2012. godine preko 200.000 stanovnika Srbije interesovalo se za upis nekog stručnog kursa ili kursa jezika, a najveće interesovanje za učenje putem kurseva vlada u populaciji od 25 do 55 godina. Iako u Srbiji svest o ličnom usavršavanju kroz kurseve nije visoka, primetno je povećanje interesovanja za ovakav način sticanja stručnog znanja. Evropa, ali i zemlje u „komšiluku“ daleko ispred Srbije u ovom načinu obrazovanja.

Koji su kursevi u Srbiji najtraženiji?

Analiza koju je sproveo sajt Kursevi.com, namenjen izboru i upisu na kurseve, pokazala je da se u Srbiji najveće interesovanje vlada za kursevima engleskog jezika koji su zanimali 20% posetilaca, svakog trećeg posetioca sajta interesovao je kurs za knjigovođe, a onda slede kursevi za kuvare, a među najtraženijima su i kursevi za računovođe, frizere i ruski jezik.  

Ipak, i pored očiglednog interesovanja, činjenica je da je cena kurseva presudan faktor prilikom upisa na neki kurs. Većina - oko 70% posetilaca, kurs ili obuku finansira iz sopstvenog džepa, dok poslodavci to čine u svega 10% slučajeva. S druge strane, u Bugarskoj 38% poslodavaca je svojim zaposlenima plaćalo obuke, 50% poslodavaca je činilo isto u Velikoj Britaniji, dok u Hrvatskoj obuke zaposlenima plaća 22% poslodavaca.

Poslodavci retko finansiraju obuke zaposlenih

Šef sajta kursevi.com, Tomislav Ćetković, ovako komentariše ovaj podatak: „Među poslodavcima u Srbiji nije razvijena svest da su zaposleni najvažniji resurs svake firme, te su u strahu da će ulaganjem u obuku zaposlenih biti na gubitku ako ih oni napuste. Sa druge strane, za firmu je mnogo skuplje ne ulagati u obuku zaposlenih i čuvati needukovan kadar.“

Polovina evropljana do posla dolazi uz pomoć neformalnog obrazovanja

Evropljani su, s druge strane, odavno shvatili važnost neformalnog obrazovanja. Poslovi budućnosti zahtevaju da se njima bavi edukovan kadar, te se konceptu celoživotnog učenja u Evropskoj uniji daje velika pažnja. Prema podacima sajta Eurostat, koji se bavim statistističkim podacima Evropske unije, čak 50% mladih evropljana stiče sertifikate i ulazi na tržište rada uz pomoć stručnih kurseva, baveći se različitim profesijama; od industrijskih do poslova u uslužnoj delatnosti. U Srbiji, nažalost, ovaj procenat iznosi svega 10%. Prema analizi sajta kursevi.com motivi za upis kurseva su mnogobrojni: veće mogućnosti za pronalazak posla. usavršavanje jezika zbog odlaska u inostranstvo, započinanje sopstvenog posla, brže i lakše snalaženje na računarima za pripadnike starijih generacija, povećanje performansi na poslu i mogućnosti za napredovanje, a naravno postoje i lični motivi za sticanjem novih znanja.

Evropa i Srbija: Koliko su kursevi popularni?

Procene su da samo 3% stanovništva Srbije između 25 i 64 godina koristi prednosti neformalnog obrazovanja, odnosno upisuje različite kurseve i obuke. To je manje od polovine u poređenju sa prosekom Evropske unije, čime Srbija spada na samo dno, podaci su sajta Eurostat.