Kako da za kratko vreme naučite nešto (bilo šta) novo?

21. dec.

Možda ste nekada sanjali o tome da svirate klavir. Možda vam je želja iz detinjstva da lepo crtate. Možda će vam biti od koristi da savladate neki jezik. Programiranje? Javni nastupi?

Većina ljudi provede veliki deo životnog veka, a da ne nauči neku novu veštinu. Razloga za to je više. Prvo, većina ljudi nije spremna da se potpuno posveti učenju. Sve se završava na pomisli kako bi bilo lepo da „znam da plešem salsu, da govorim grčki, da naučim da šijem"... a nikada i ne pokušaju da naprave prvi korak. Što je još gore, mnogi i ne razmisle zašto su zainteresovani za neku konkretnu veštinu, pa iz tog ugla ne mogu ni da je postave kao prioritet u odnosu na, recimo, odlazak na piće s drugarima, ili gledanje omiljene serije.

Učenje novih veština često ume da zaplaši čoveka, naročito ako je davno završio sa formalnim obrazovanjem. Kada učite nešto sasvim novo, krećete ispočetka i krajnji cilj (potpuno razumevanje neke teme) deluje vrlo daleko. Teško je iz tog ugla odrediti i odakle da se počne. Tu se umeša i strah i neizvesnost, a najlakše što možete da uradite u toj fazi je da jednostavno odustanete.

Treće, učenje novih veština ume da bude vrlo stresno. Na samom početku verovatno nećete imati pojma ni o čemu i osećaćete se nedoraslim zadatku. U tim fazama ljudi najčešće odustaju i uteše se pretpostavkom da im neka materija jednostavno ne leži.

Neodlučnost, strah i stres su univerzalne prepreke za učenje svih novih stvari. Ipak, potpuno su predvidljive, pa možete da se na vreme pripremite i sprečite sebe da odustanete pre nego što postignete cilj. Ključ brzog savladavanja veština ne mora da podrazumeva složene tehnike pamćenja i stalno zavaravanje mozga. To je jednostavan, sistematičan način da potrošite svoje vreme i energiju na stvari od kojih ćete imati koristi.

Ne očekujte da postanete stručnjak preko noći

Najveća zabluda je da u svemu čega se dohvatite treba da budete stručnjak. Ako učite da slikate, ne postoji ništa gore od toga da sebe odmah poredite s vrhunskim umetnicima. Još je gore ako verujete u tvrdnju koja se često može čuti i pročitati, da je za bilo koju veštinu potrebno 10.000 sati da bi se usavršila. To znači da svakog dana po četiri sata tokom četiri godine treba da se usavršavate na nekom polju. Ko ima vremena za to?!

Savladavanje neke veštine više je povezano sa društvenim statusom i kad umislimo da u nečemu nismo dovoljno dobri, osećamo se nedovoljno vrednim, a mozak tada traži načine da zaštiti krhki ego od osećaja inferiornosti. Kada počnete nešto da učite, on odmah poredi vaše rezultate sa tuđim, što vam u najboljem slučaju uzima vreme, a u najgorem vas potpuno demorališe.

Dakle, da razjasnimo - ne morate biti stručnjak. Potrebno je da vežbate onoliko koliko vi to želite, o čemu god da je reč. Poredeći sebe s drugima tokom početnih faza je gubljenje energije i samo prepreka u vašem napredovanju.

U većini slučajeva, ljudi odluče da nešto novo nauče ili da bi imali neki vredan rezultat, ili da bi se zabavili. U obe varijante poređenje s drugima je besmisleno – koga briga šta drugi ljudi mogu, ako vi postignete rezultate koje ste želeli? Evo jednostavnog primera: naučili ste da spremate novo jelo i sa slašću ste ga pojeli. Da li ste neprevaziđeni kuvar kom može da pozavidi i neki chef sa Michelin zvezdicama? Ne. Da li uvek morate da spremate to jelo kad vam neko dolazi u goste? Ne.

Kada odlučite da naučite nešto novo, to ne činite da biste se takmičili: vi se takmičite sa sopstvenim nedostatkom neke sposobnosti i svaki napredak je pobeda. Kada prihvatite tu činjenicu, mnogo lakše ćete se usavršavati.

Šta je potrebno da biste dobili neku veštinu?

Postavite konkretne ciljeve

Većina ljudi nikad ne sazna šta želi, pa onda ne zna ni kako do toga da dođe. Definišite šta želite da naučite na jasan i konkretan način. Umesto da se oslanjate na previše širok pojam („Želim da naučim da sviram"), postavite jasan cilj („Želim da naučim da sviram 'Za Elizu' na klaviru").

Takođe, odabir samo jedne veštine na kojoj ćete raditi je ključan, jer ako se rasplinete na više strana, nećete postići ništa. To je težak zadatak, ali može da se olakša.

Prvo napravite listu svih veština koje biste želeli da naučite. Kada ste spremni da se posvetite nekoj od njih, uzmite listu i zapitajte se: „Kada bih morao da se odlučim za samo pola od svih ovih stavki, koje bih odabrao?" Prepolovite listu. Kad to učinite, ponovite pitanje sebi iznova i iznova, dok vam na papiru ne ostane samo jedna neprecrtana veština.

Zapamtite: ako ne odlučite šta ćete učiti, nećete se posvetiti ni jednoj od vaših želja s papira. Odaberite jednu i fokusirajte se. Sve ostale mogu da čekaju.

Učinite vežbanje efikasnijim

Podelite učenje neke veštine na izvodljivije celine, jer će tako zadatak delovati manje zastrašujuće. Većina veština ima sličnu šemu: nekoliko njihovih aspekata su ključni, dok ostale manje ili više doprinose krajnjem rezultatu. Vežbajte prvo one najvažnije, a naknadno ćete ubrzavati tempo i dodavati nove stvari.

Koristite taktiku 80/20

Pronađite tutorijale, kurseve, knjige i druge izvore znanja o nekoj veštini. Ne pokušavajte da ih analizirate do detalja: pregledajte ih okvirno. Najvažnije tehnike će se sigurno ponavljati u opisu svih tih sredstava učenja. Tako ćete odrediti šta prvo treba da učite. Za ovaj korak potrebno vam je maksimum dva sata istraživanja. Ne zadržavajte se previše na čitanju – pređite na praksu što je pre moguće. Vežbanje neke veštine u kontekstu je jedini način da je savladate sa trajnim rezultatima.

Uklonite prepreke

Što vam je više truda potrebno da sednete i fokusirate se na posao, to su veće šanse da ćete odustati. Ako, recimo, želite da naučite da svirate gitaru, a ona vam stoji na vrhu ormara i potrebne su vam merdevine da je dohvatite, verovatno nećete ni vežbati. Umesto da se oslanjate na snagu svoje volje, efikasnije je da okruženje prilagodite vašem novom zadatku što je više moguće. Takođe, isključite televizor i računar. Utišajte telefon. Učinite sve što možete da vaša pažnja bude usmerena na ono što zapravo želite da radite.

Koristite svoju savest da savladate nedostatak motivacije

Da li ste spremni da svakog dana izdvojite 20 sati za vežbanje bilo koje veštine koju želite da savladate? (To je oko 45 minuta vežbanja dnevno u narednih mesec dana).

Sedite, izvadite kalendar i izračunajte. Kada ćete vežbati? Da li ćete nečega morati da se odreknete da biste se tome posvetili? Možda treba da neke obaveze pomerite u drugo doba dana ili izbacite navike koje vam kradu vreme? Ako tvrdite da nemate vremena, ili niste spremni da se odreknete nečega da biste mogli da učite, onda vam odabrana veština i nije prioritet. U tome nema ničeg lošeg – samo treba da odaberete nešto drugo. Bolje je da razjasnite sebi prioritete, nego da vas grize savest što nešto ne možete da postignete.

Ali, ako ste spremni da uložite barem 20 sati posvećenog rada i unapred se usmerite ka tome, veća je verovatnoća da ćete uspeti. Evo kako to funkcioniše: kad počnete da vežbate, treba da istrajete dok ne razvijete potrebni nivo veštine, ili dok ne ispunite barem 20 sati vežbanja. Lako je odustati na prvoj prepreci. Zapamtite: prvi sati će verovatno biti vrlo teški i stresni, jer ćete shvatiti da ne znate mnogo toga. Ali, već sada ste svesni te činjenice i nema razloga da se ne pomerite s mrtve tačke.

Sve i da ostanete pri toj pomisli, izdržite 20 sati, jer ćete na posletku steći potrebnu disciplinu, ako već ne postignete i cilj.

U broju od 20 sati nema nikakve magije: jednostavno, ne zvuči kao preterano dug period, pa je veća verovatnoća da ćete se posvetiti, a ipak je dovoljno dug da vidite značajna poboljšanja. Posle 20 sati bićete u mnogo boljoj poziciji da sudite nekoj veštini. Da li vam se i dalje dopada? Da li ste napredovali? Da li možete imati koristi ako nastavite s učenjem?

Izbrišite frazu "Nemam vremena" iz svog rečnika, zato što imate i zato što je cilj da steknete potpunu kontrolu nad vremenom kojim raspolažete. Ako je veština vama važna, onda morate da napravite dovoljno prostora/vremena da biste je usavršavali. Ako nije, odustanite i nastavite dalje. Ipak, imajte u vidu da je za svaku veštinu potrebna vežba. To i treba da bude zahtevno, ali su rezultati vredni truda.