Kako da ideju (ne) pretočite u izum?

07. dec.

Verovatno ste se barem nekad zapitali zašto baš vi niste smislili nešto tako jednostavno, a interesantno i korisno, kao što je Facebook. Ili aplikacija za vremensku prognozu. Ili brisač za automobil. Iako iza tih izuma stoje neki drugi ljudi (i ubiraju bogate plodove svog rada), to ne znači da je svet kakav poznajemo savršen i bez potrebe za inovacijama.

Možda ste već imali neku pametnu ideju koja bi mogla da barem malo promeni društvo ili tržište i pritom vam obezbedi egzistenciju ili vas (što da ne?), učini bogatim. Međutim, smišljanje nečeg inovativnog je, verovali ili ne, lakši deo posla. Mnogo toga je potrebno da se od ideje napravi neki proizvod i stavi na tržište, a stalno je prisutan i problem konkurencije. Neke ideje baš zato nikad nisu zaživele, iako su možda bile genijalne.

Kako onda dolazi do nekog pronalaska?

Prema dobro poznatoj izreci, potreba je majka svih izuma. Drugim rečima, ljudi počinju da se bave inovacijama, jer se društvo suočava sa nekim problemima. Preciznije, izumi su uspešni, kada obavljaju koristan posao koji ljudi vide kao potrebu. Međutim, razlozi iz kojih se neki izumi javljaju nemaju veze s "potrebom". Šta više, neki nemaju jednog prepoznatljivog izumitelja. Možete prečešljati vekove – od abakusa do iPhone telefona i nećete pronaći samo jednu osobu koja je direktni i jedini izumitelj računara. Razlog je jednostavan: računari su izum koji je evoluirao kroz vreme. Slično je i sa automobilima – Henri Ford ih je učinio popularnim i pristupačnim, Karl Benc im je napravio motore na benzin, Nikolaus Oto osmislio moderne motore – ali vozilo na četiri točka svakako nema jednog "oca".

Neki izumi su posledica puke sreće, a neki godina predanog rada. Istini za volju, retki su pronalazači koji su do svojih izuma došli radeći u svojoj šupi ili garaži – za kreativne pojedince, koji imaju ideje i znaju kako da ih pretvore u proizvod, kompanije se bukvalno bore, jer žive od izuma, ma kako sićušno izgledali.

Dakle, probudili ste se u tri ujutro sa fantastičnom idejom koja vam je došla u snu. Ili ste možda bili pod tušem, kada vam je "sinulo" rešenje za neki problem koji muči mnoge. Svejedno. Dobili ste odličnu ideju i sada želite da je pretočite u delo. Ali, odakle početi?

Kao što je Tomas Edison jednom rekao, nešto genijalno će nastati ako imate jedan procenat inspiracije i 99 odsto truda. Velike su šanse da je ideju koja vam je pala na pamet neko već smislio, ali da li ju je realizovao? Ako nije, prednost ima onaj koji prvi zasuče rukave.

Pre toga, treba da razbijete sve predrasude. Počnimo od najčešćih:

Mit 1: Treba mi samo dobra ideja

Istina je da novac ne treba da vam bude primarni motiv. Vaš cilj treba da bude da stvorite nešto što će pomoći ljudima i popraviti im kvalitet života u određenom segmentu. Međutim, kada taj korak bude iza vas, važno je da prodate svoj izum. Čak i ako monaški zanemarite sopstvenu potrebu za novcem, postoji i altruističan razlog da se pobrinete da vaše "čedo" nađe put do kupca – ako vaš proizvod rešava neki problem, zar nije fer da bude dostupan svim ljudima?

Mit 2: Prvo treba da patentiram proizvod ili ideju.

Istina je da samo dva do tri odsto svih patentiranih proizvoda dospe na tržište. Dakle, 97 do 98 odsto patenata ostaje samo na papiru. Jasno je da zahtev za patent ne utiče na uspešnost nekog proizvoda, a pored toga su i vrlo skupi.

Postoje mnogi koraci koje bi trebalo da preduzmete pre nego što prijavite patent: istražite tržište, napravite prototip, procenite proces proizvodnje... Ako, pak, krenete od patenta, a zatim se susretnete sa nepremostivim preprekama, to znači da ste bacili novac.

Mit 3: Ako kažem ljudima svoju ideju, neko će je ukrasti

Krađa ideja zapravo je vrlo retka pojava. Mnogo truda ulaže se u razvoj i inovacije, pa je to daleko veći "zalogaj" od pretnje potencijalnih "lopova". To ne znači da ljudi ne kradu ideje, ali kada shvatite koliko vremena je potrebno da ideju iznesete na tržište, shvatićete zašto se većina ideja krade tek kada se proizvod dokaže kao uspešan. To je kao klađenje na konja – veće su šanse da ćete dobiti, ako se kladite na favorita, nego ako stavite novac na novajliju. Iako treba da budete oprezni, nema razloga da o svojoj ideji ne kažete prijateljima, rodbini ili potencijalnim mušterijama.

Mit 4: Obogatiću se preko noći!

Vrlo retko se dešava da se neko obogati preko noći zahvaljujući jednoj ideji. Treba da odredite realistična očekivanja, pre nego što nastavite dalje. Mnogi ljudi su uspešni na projektima manjeg obima. To ne znači da treba da suzbijate entuzijazam: proučavajte proces, procenite realna očekivanja, budite aktivni, vredno radite i uspeh neće izostati, naročito ako imate više od jedne profitabilne ideje.

***
Kada se rešite predrasuda, prvi koraci treba da odgovaraju vašem novom statusu. Kao inovator, vi ste preduzetnik koji već razmišlja kreativno. Ta kreativnost će vam biti od koristi tokom procesa inovacije, a ne samo razvoja ili dizajna proizvoda.

Kada se susretnete s izazovom, nemojte odmah sumnjati u svoje ciljeve. Menjajte pristup i eksperimentišite sa različitim potezima. Kad god imate izbor između samo dve alternative, odaberite treću! U praksi to znači da treba da promenite okruženje ili se vratite nekoliko koraka unazad, pa isprobate neki drugi put. Ne plašite se da se nađete na novoj startnoj poziciji – nekada je baš to put do uspeha!