Kako da čitate “s razumevanjem” iz stare dobre knjige?

28. jan.

Uprkos televiziji, pametnim telefonima i YouTube-u, dobra stara knjiga nikad neće izaći iz mode kao osnovni posrednik između učenika i znanja. Ipak, pošto je ljudima usled izobilja informacija preteško da održe pažnju dovoljno dugo da bi čitajući naučili mnogo toga, većina mora da čita udžbenik i po nekoliko puta, kako bi zapamtila o čemu se radi.

Problem je i u tome što mnogi ljudi i ne znaju da čitaju kako treba. Ipak, nije kasno da se tehnike usavrše i da počnete da čitate brzo i s razumevanjem.

Postavite cilj

Svako treba da ima cilj dok čita i da razmišlja o tome kako se samim čitanjem približava tom cilju. Tako ćete održati motivaciju i osećaj da je vaš trud u tom trenutku svrsishodan.

Mnogima je samo čitanje obaveza jer im je postavljeno kao zadatak u školi, fakultetu ili kursu. Prvo pitanje koje treba da postavite predavaču je “Šta treba da učim iz ove knjige?” Čak i kad učite sami, to pitanje treba da postavite sebi, kako biste imajući odgovor u vidu, brže i lakše pamtili.

“Preletite” pogledom

Nekada je dovoljno preleteti pogledom neki sadržaj, pa da zapamtite dobar njegov deo. “Preletanje” podrazumeva čitanje naslova i podnaslova, gledanje slika, grafikona i tabela i onih pasusa koji su na bilo koji način istaknuti u odnosu na ostatak teksta. Vredi pročitati i uvodni i završni pasus.

Čak i materijal koji treba pažljivo da izučavate, prvo treba da površno pregledate. Od toga ćete imati nekoliko koristi: 1) pripremate teren za pamćenje, 2) orijentišete se u sadržaju, 3) stičete ukupni utisak o tekstu.

Ovladajte mehanikom

Da biste učili “s razumevanjem” morate disciplinovati kretanje vašeg pogleda. Zvuči čudno, ali upravo vas prethodni korak, preletanje teksta pogledom, koji prečesto “vežbamo” surfujući internetom, sprečava da steknete disciplinu u udubljivanju u neki tekst.

Kada treba da čitate pažljivo i pamtite ključ velikih delova teksta, oči moraju da prelaze sa jedne tačke fokusa, na drugu s leva na desno ne preskačući nijedan red. Štaviše, fokus ne treba da bude na pojedinačnim slovima, niti reči,nego na nekoliko njih. Ujedno, da biste pamtili ono što čitate, morate da razmišljate o značenju svake grupe reči.

Nekima je baš zbog toga lakše da uče naglas, ali to je tek jedan korak u razvijanju dobrih veština učenja iz pisanih materijala. Ovo su neke od dobrih taktika za razvijanje mehanike učenja:

• Pažljivo se odnosite prema tekstu i ne prelećite pogledom.
• Neka vam u fokusu bude više reči.
• Težite tome da proširujete fokus. Na strani A3 formata trebalo bi da imate oko tri tačke fokusa u svakom redu. Ova veština se razvija u etapama, pa za početak krenite od pet do šest tačaka fokusa u redu, a vremenom postepeno smanjujte taj broj.

Budite štedljivi s markerom i zapisivanjem beleški

Koristite marker kako biste obeležili nekoliko ključnih reči ili rečenica, koje treba da budu osnova za mentalnu sliku koju ćete koristiti prilikom pamćenja. Dopisujte objašnjenja u margine, ako su vam za nešto potrebna.

Gotovo svi studenti koriste marker kako bi obeležili ključne delove teksta, ali mnogi od njih ili preterano mnogo podvlače, ili podvlače pogrešne stvari. Postanu toliko zaokupljeni obeležavanjem knjige, da to čak postaje važnije i od samog sadržaja. Dakle, držite se toga da treba da obeležite samo nekoliko reči po strani.

Ako imate mnogo nepoznanica u vezi s tekstom, mogu vam pomoći i samolepljivi obeleživači koje kasnije možete skinuti dok provežbavate naučeno.

Ne kaže se džaba da slika vredi kao hiljadu reči. Njih mnogo lakše pamtimo. Dobri đaci stvaraju i mentalne slike kojima pokušavaju da obuhvate značenje teksta, a to naročito važi za ključne reči.

Vežbajte usput

Čitajte u kratkim segmentima (po nekoliko pasusa ili maksimalno nekoliko strana, u zavisnosti od proreda) i sve vreme razmišljajte o značenju. Kada završite s blokom koji ste zacrtali, proverite koliko mentalnih slika možete da se setite. Koristite naslove i podvučene reči kako biste se prisetili. Vežbajte prisećanje mentalnih slika svakog dana prvih nekoliko dana posle čitanja.

Razmišljajte o sadržaju svakog segmenta i tome kako zadovoljava samu svrhu čitanja. Zapitajte se kako se pročitane informacije uklapaju u ono što već znate i ono što ne znate. Zašto je autor pisao baš o tome? Da li razumete šta to znači? Da li se slažete sa idejom ili zaključkom? Koja je praktična primena?

Tako ćete ovladati i čitanjem među redovima, jer ćete postepeno razvijati radnu memoriju.

Čitajte onoliko koliko vas služi koncentracija. Najbolje je da na svakih 10 do 15 minuta čitanja napravite pauzu kako biste se propitali. Kasnije ćete steći disciplinu da čitate i duže.