Kako će izgledati karijere budućnosti?

14. okt.

Malo ćete voziti Uber, izdavati viška sobu Airbnb servisu, izdavati prostor u garaži kao skladište za Amazon, istovremeno za njih isporučivati robu, ili upravljati dronom koji će to činiti umesto vas.

Tako je futurolog Rohit Talvar nedavno opisao prosečnog radnika budućnosti koji će biti sposoban za rad do stote godine života. On smatra da će današnja deca odrasti u ljude koji će živeti duže od starijih generacija i da obrazovni sistem, koji trenutno kaska za razvojem tehnologije i društva, već sad mora da ih priprema na svet u kakvom će živeti.

Iako njegova predviđanja deluju pomalo preterano, istraživanja pokazuju da će između 30 i 80 sadašnjih zanimanja nestati za 10 do 20 godina, budući da većina kompanija sve više ulaže u automatizaciju. Mnogi smatraju da budućnost uopšte ne pripada sistemu rada od devet do pet, nego rada na više takozvanih part-time poslova.

Odgovor je, smatra Talvar, ali i mnoštvo drugih futurologa, u takozvanim „portfolio karijerama“, koje umesto tradicionalnog posla „od 9 do 17h“ podrazumevaju da tokom radnog dana čovek obavlja više različitih privremenih poslova za različite poslodavce, koji kombinovano daju ekvivalent punom radnom vremenu.

Istini za volju, mnogi ljudi već žive takav (poslovni) život, naročito na Zapadu. Delom su ih na to primorale sile prilika i višak radne snage u različitim oblastima rada koje se polako gase, a delom nova sloboda koju dobijaju ljudi spremni da se odluče na nešto manje konvencionalan način funkcionisanja. Jasno je da bi za takva “radna mesta” ne može postojati studijski program, kao i da se ona uglavnom ne uklapaju u ono što i dan danas možemo da čujemo u školama i na fakultetima. Diploma “svaštara” ne postoji, kao ni adekvatni programi koji bi decu i mlade ljude pripremili na doživotno sticanje znanja.

Dete koje će jednog dana biti “radnik 2115. godine” treba na prvom mestu da bude osposobljeno za takozvano scenarijsko planiranje koje podrazumeva razmišljanje o mogućim verzijama budućnosti i rizicima svake od njih. Takvo dete mora znati da se nosi sa stresom, da poznaje sve tehnike opuštanja i naravno, da samostalno uči različite oblasti. 

Čak i ako gledamo u bližu budućnost od samo nekoliko godina, jasno je da se pristup radu menja i da su za radne pozicije sada potrebne mnogo drugačije veštine nego što je to bio slučaj pre dvadeset godina. Drugim rečima, nećete pogrešiti ako već sad počnete da radite na vašim radnim sposobnostima.  Evo odakle treba da počnete:

Disciplina

Tržište rada je već neumoljivo, a s vremenom će biti sve više. Da biste ostali konkurentni, moraćete da budete maksimalno disciplinovani, spremni da kažete “ne” svemu što vas ometa, strateški stvarate prioritete i rešavate poslove na vreme. Disciplini, srećom, možete da se naučite i to tako što ćete je vežbati i u privatnom životu. Brinite o zdravlju, prestanite s besciljnim surfovanjem internetom i sebi dajte dovoljno vremena za kvalitetan odmor.

Fleksibilnost

Budući da će možda baš vaše zanimanje postati izlišno u jednom trenutku, moraćete se navići na radikalne i česte promene. Budite spremni da se uklopite u radno okruženje, ma kako neprijateljski delovalo i da pritom sebe prikažete u najboljem mogućem svetlu. Dobar način da postanete fleksibilniji je da proučavate nekoliko oblasti rada koje vas interesuju i da pronalazite veze između njih, kako biste nove stvari koje ste naučili povezali sa već stečenim veštinama.

Emocionalna inteligencija

Jedina trajna i konkretna investicija koju možete napraviti je investicija u sebe, svoje vrednosti i navike. Veštine koje usput učite mogu, ali ne moraju biti korisne u savremenom ili budućem svetu. Osim toga, potražnja i ponuda neprekidno se menjaju, kao i korisnost vaše pozicije. Međutim, ta tanana umeća koja razvijate u odnosu prema sebi i ljudima s kojima dolazite u kontakt, ostaju zauvek vredna. Treba da radite na optimizmu, aktivnom rešavanju problema, izbegavate nekonstruktivne rasprave, izrazite mišljenje na pristojan način čak i kad se ono nekome ne dopada i što je možda i najvažnije, da naučite da se nosite sa stresom.

Samopouzdanje

Čak i najveći profesionalci ponekad imaju nedostatak samopouzdanja. Srećom, to ne mora da bude trajno stanje. To je stanje uma koje treba da koristite kad naiđete na prepreku. Samopouzdanje se uči, vežba i usavršava kao i bilo koja druga veština, a tokom tog procesa, samo možete napredovati. I sada i ubuduće morate se naoružati samopouzdanjem, kako biste se izborili sa svim problemima na koje možete naići i kako biste ih doživljavali kao priliku za učenje.

Ljudi sve više uviđaju da rad više ne služi pukom opstanku i stavljanju hleba na sto, nego kulturnoj inovaciji koja je sve dinamičnija. Da bi društvo stalno napredovalo, sve veći broj ljudi mora zauzeti poziciju kreatora i inovatora stvarnosti. Već sada diploma više ne igra ključnu ulogu, a uskoro će još manje. Tačka oslonca u budućnosti treba da vam bude mašta, kreativnost, fleksibilnost, dobra komunikacija, spremnost na učenje – drugim rečima vaša ličnost.