Da li će vam robot preoteti posao?

28. dec.

Radni narod oduvek je bio zabrinut zbog mogućnosti da mu automati preotmu posao. Još u 19. veku su francuski tekstilci kvarili mašine u svojim fabrikama plašeći se da će ih potpuno zameniti, a deluje da taj strah nikad nije nestao. Sada je izraženiji više nego ikad.

Roboti postaju sve "pametniji", a stručnjaci predviđaju da će postati ne samo mudriji i brži od ljudi, nego i kreativniji. Hod Lipson, profesor Univerziteta u Kolumbiji, smatra da to i nije daleka budućnost; on tvrdi da će se to dogoditi za manje od jednog veka i da bi nam bilo pametnije da već sad o tome ozbiljno razmišljamo. On radi na takozvanoj robotskoj kreativnosti, odnosno izradi mašina koje imaju osobine ljudi i rade mnogo toga više od prikupljanja i analiziranja podataka: oni "smišljaju" zanimljive stvari, uključujući umetničke slike, pa čak i druge mašine.

S druge strane, kreativnost nije nešto čemu čak i čovek može lako da se nauči. To je zato što mi zapravo i ne znamo odakle potiče naša mašta. S mašinama je još teže, pa su upravo zato stručnjaci za veštačku inteligenciju uglavnom bili fokusirani na prikupljanje i analiziranje podataka. Tako računari mogu predvideti dešavanja na berzi, meteorološke prilike i kakvi proizvodi će se tražiti na tržištu, ali ne mogu doći na ideju da naprave automobil bez vozača.

Napredak u robotici bi mogao to da promeni i Lipson radi na tome da taj napredak pretvori u evoluciju.

Pošto nije jedini (mnoge firme uključujući IBM, Google, japanske korporacije... rade na istom zadatku), stručnjaci predviđaju da će u najrazvijenijim zemljama do 2020. čak 47 odsto zanimanja kojima se trenutno bave radnici u Americi postati automatizovano, a to važi i za čak 49 odsto zanimanja u Japanu. Među tim zanimanjima nisu samo repetitivni poslovi poput sastavljanja aparata ili šivenja, nego i pregovaranje, komunikacije, bezbednost, taksiranje i mnogi drugi.

U mnogim zemljama se već eksperimentiše sa robotima na radnim mestima na kojima smo do sada mogli da viđamo samo ljude. U japanskom Henn-na Hotelu kao recepcioner već radi jedan robot, a Francuska planira da umesto službe za informacije na jednom aerodromu postavi robota koji će olakšati snalaženje na terminalima.

Pojedina zanimanja, poput sastavljanja automobila, već su gotovo u potpunosti zamenili roboti. Jedna fabrika u Dunguanu u Kini zamenila je 90 odsto zaposlenih robotima, a Čangjing kompanija za preciznu tehnologiju smanjila je broj zaposlenih sa 650 na svega 60 zahvaljujući automatizaciji (plan je da uskoro ima samo 20 živih radnika).

Iako roboti još nisu zašli u taksi usluge, raznošenje pošte i dostavu, predviđa se da su ta zanimanja sledeća na redu.

Da li nas čeka Matriks?

Iako budućnost iz te perspektive ne deluje naročito primamljivo za obične smrtnike, treba imati u vidu da su se ljudi još od vremena nastanka prvih oruđa takmičili protiv neživih stvari i uglavnom izlazili kao pobednici (s izuzetkom veš mašine koja bi, da je kojim slučajem pametnija, mogla da vlada svetom). Štaviše, koliko god mašine preuzimale radnih mesta, otvaraju mogućnosti da se za ljude zapravo otvori mnogo više poslova, nego ranije.

Džejms Besen, autor studije koju je objavio Pravni univerzitet u Bostonu, ispitivao je povezanost između tehnologije i ljudskih zanimanja još od osamdesetih, jer ga je zanimalo da li računari utiču na gubljenje radnih mesta za ljude. Ispostavilo se da broj zanimanja koja uključuju upotrebu računara zapravo raste sve brže.

On je ispitivao 241 zanimanje i načine na koje su se prilagođavali upotrebi mašina. One, kako je otkrio, ne čine ljudski posao izlišnim, nego naprotiv, otvaraju veliki broj radnih mesta na polju informacionih tehnologija i kreativnih zanimanja.

Ako mislite da vam je računar neprijatelj i da bi ga u duhu ludističkog pokreta trebalo polomiti i izbaciti iz kuće pre nego što vam preotme posao, treba da znate da neka zanimanja veštačka inteligencija nikad neće moći da vam oduzme.

Mašine nikad neće moći da postanu lekari ili hirurzi i razumeju složena stanja ljudskog organizma, niti emocionalnu komponentu pružanja pomoći živom biću. Nikad neće postati advokati, koji smišljaju argumente za odbranu čak i krivih optuženika, niti će moći da pišu kreativne tekstove otvorene za interpretaciju.

Svaki čovek je složena, unikatna jedinka, koja je upravo i stvorila mašine kako bi učinile ljudski život sadržajnijim i efikasnijim, a ne kako bi ga zamenila.

Pitanje koje će se, s druge strane, verovatno javiti u budućnosti, neće biti da li treba da se otarasimo tih uljeza na našim radnim mestima, nego kako da se svetska i nacionalne ekonomije prilagode drugačijem načinu funkcionisanja.

U otvorenom pismu objavljenom u "MIT Technology Review", stručnjaci Tehnološkog instituta u Masačusetsu Erik Brinjolfson, Endrju Mekafi, Mark Beniof i mnogi drugi, napisali su da budućnost u velikoj meri zavisi od investicija u obrazovanje, infrastrukturu, istraživanja i razvoj. U svemu tome i biznis lideri igraju važnu ulogu i moraju promeniti ciljeve svojih korporacija – umesto profita, cilj treba da bude razvijanje "inkluzivnog blagostanja".

Oni smatraju i da robotizacija nije tema koja se tiče poslova, nego učenja. Ako možemo da prepoznamo koji će poslovi biti automatizovani (a možemo), vlade i korporacije treba da rade na organizovanoj edukaciji za nove veštine koje će biti potrebne ljudima i to pre nego što njihova zanimanja nestanu.