Blog

Da li je obrazovanje koje steknemo do izlaska na tržište rada naša prednosti ili teret koji nosimo i koji nas sapliće pri svakom koraku da nešto promenimo? Na koji način izlaći iz magičnog kruga: nema posla - svi se zapošljavaju preko veze - neću ni da pokušavam više - osećam se bespomoćno. I još po nešto o celoživotnom učenju, neformalnom obrazovanju i prekvalifikacijama... 

Sećate li se pismenih zadataka iz srpskog jezika u osnovnim i srednjim školama? Tada smo bili klinci i od nas se očekivalo da pokažemo koliko smo ovladali veštinom pisanog izražavanja i to ne samo kada je u pitanju pravopis već i da li umemo da prenesemo na papir ono što mislimo, a da to bude razumljivo i "pitko". Neki strožiji profesori nisu dozvoljavali greške, pa je tako precrtavanje svakog slova ili rečenice uticalo i na konačnu ocenu.

U prvoj polovini 2012. godine preko 200.000 stanovnika Srbije interesovalo se za upis nekog stručnog kursa ili kursa jezika, a najveće interesovanje za učenje putem kurseva vlada u populaciji od 25 do 55 godina. Iako u Srbiji svest o ličnom usavršavanju kroz kurseve nije visoka, primetno je povećanje interesovanja za ovakav način sticanja stručnog znanja. Evropa, ali i zemlje u „komšiluku“ daleko ispred Srbije u ovom načinu obrazovanja.

Šetati šumom bez putokaza i dobro utabane staze sigurno jeste izazovno ukoliko volite iznenađenja. Međutim, kada birate pravu obuku za sebe, sigurni smo da ne želite lutanja i stranputice. Vodeći računa o najvećoj Internet šumi obuka u Srbiji, tokom leta smo posvetili posebnu pažnju da sa staze sajta Kursevi.com uklonimo rastinje koje može da vam prepreči put do kursa i obuke za koji ste zainteresovani. Predstavljamo dva alata koja mogu da vam pomognu da lakše pronađete pravi kurs i obuku za sebe na Kursevi.com...

Ovoga leta niste otputovali nigde na odmor? Ili ste se vratili puni energije i spremni ste za nove izazove? Jedan od najboljih načina da provedete ovo leto i svoje slobodno vreme iskoristite kvalitetno jeste da upišete neki kurs i steknete neku novu veštinu, a pritom se i dobro zabaviti!

Reći ''NE'' jeste jednostavno, ali nekad to i nije tako lako nekim ljudima. Shvatite da morate imati sistematičnu i principijalnu poziciju kada treba tako nešto uraditi. Kada, dakle, treba reći ne?

Bez obzira da li je kritika upućena korektno ili ne, da li je ona opravdana ili ne, na kritiku se ne odgovara kontra kritikom, pravdanjem, poricanjem ili svaljivanjem krivice na nekog drugog. Jednostavno, treba se zahvaliti na onome na šta nam je neko skrenuo pažnju, dati do znanja toj osobi da ćemo imati u vidu to što nam je rekla i da ćemo razmisliti o tome.

Većina ljudi će se složiti da je dovoljno teško pričati drugima o svojim kvalitetima, ali još kada moramo da realno sagledamo naše slabosti? Mnogima to zadaje opravdanu glavobolju. Kako pričati o svojim manama i uspešno odgovoriti na ovo pitanje kada ga postavi potencijalni poslodavac?

Iako je ljudski um moćan i veličanstven, ipak nije savršen. Možda se ne slažete sa delima moderne psihologije poput „Tajne i moći pozitivnog razmišljanja“, ali činjenica je da smo skloni pogrešno da razmišljamo i procenjujemo, što uveliko utiče na naše postupke. U psihologiji te greške poznate kao kognitivne predrasude ili zablude u rasuđivanju, a događaju se svakome bez obzira na pol, starost, inteligenciju ili obrazovanje. U nastavku donosimo 10 najčešćih grešaka u razmišljanju, a vi sami procenite koliko ste im skloni.

Da li ste svesni kako ponekada doslovce prevodimo sa engleskog jezika? Evo primera na osnovu srpske gramatike i pravopisa koje bi trebalo izbegavati uprkos tome što mislite da „to tako treba“.